Kako su i zašto nastali prvi hotelski lanci?
Razvoj privrede, industrije i saobraćaja, naročito nakon Drugog svetskog rata, kao i uklanjanje barijera među zemljama stvorili su povoljnu klimu za razvoj turizma. Mnogi hoteli brzo su uspevali da „zavladaju“ domaćim tržištem, pa se sa ekspanzijom turizma, pojavila mogućnost širenja hotela i na međunarodno tržište.
U početku nastanka nekih svetskih hotelskih lanaca, poput InterContinental Hotels Corporation, pojavila se potreba da se ubrza razvoj pojedinih regiona u svetu. Tako je IHC na sugestiju tadašnjeg predsednika SAD, Ruzvelta, kupio hotel u Belemu, u Brazilu kako bi se, na taj način, doprinelo ubrzavanju razvoja Latinske Amerike.
InterContinental Hotel Grande, Belem
Međutim, pogrešan je utisak da je to bio filantropski potez, već je bio više ekonomski isplativ. Radna snaga je u tom delu sveta tada bila jeftina, pa je IHC, osim što je praktično lokalnom stanovništvu obezbedio egzistenciju, a posadi kompanije „Pan Am“ smeštaj, uspeo je da uz mala ulaganja postane međunarodni hotelski lanac.
Sa druge strane, hoteli često teže ka tome da se prošire na međunarodno tržište. Razvoj saobraćaja i jeftinih low-cost letova, uz razvoj ekonomije, samo pružaju dodatne povoljnosti za ekspanziju turizma. Uz olakšavanje prelaska granica među zemljama, stiču se povoljni uslovi za širenje hotela na strano tržište.
Javlja se želja za povećanjem kapitala, kao i stvaranjem međunarodno prepoznatljivog brenda. Čak i ako ne podrazumeva jeftinu radnu snagu, širenje hotelskih lanaca na druge kontinente obezbeđuje veću efikasnost. Na taj način, hotelski lanac lakše može izaći u susret gostima i ispuniti njihove zahteve.
BW Phanganburi Resort Thailand
S obzirom na to da su hoteli vezani za mesto u kome se nalaze, u hotelskom lancu dobijaju mogućnost da turistima ponude smeštaj na geografski udaljenim lokacijama, uz zadržavanje određenih standarda.
Tada se često pristupa otvaranju hotela u manje razvijenim zemljama, koje imaju dobar geografski položaj. Vlade tih zemalja spremne su na ustupke koje bi smanjile troškove hotelskim lancima. Sa druge strane, hotelski lanac donosi kapital, edukuje radnike tih zemalja i doprinosi smanjenju nezaposlenosti.
Hoteli su od malih motela pored puta koji nude prenoćište prerasli u mini gradove sa prodavnicama, frizerskim salonima i bazenima, pa gosti praktično ne moraju ni da izlaze iz njih tokom boravka.
Sa druge strane i zahtevi turista su se menjali. Nekada su dolazili u hotele tražeći prenoćište i ne mareći mnogo za to šta taj hotel sve nudi. Danas se očekuje da hotel ima fitnes salu, dečju igraonicu, masažu, kao i raznovrsnu hranu, koja može da zadovolji svakog gosta. Stoga su hoteli bili „primorani“ da, ukoliko žele da se zadrže na tržištu, prate ono za čim njihovi gosti žude i menjaju se u skladu sa tim.
Intercontinental Shanghai Puxi
Dominaciju na tržištu po broju hotela i soba brzo je uspostavio InterContinental Hotels Group koji ima više od 4.600 hotela sa oko 670.000 soba i to u skoro 100 zemalja na svetu. Među prvih deset nalaze se i Hilton i Marriot hoteli, Accor i Starwood, kao i Best Western i Carlson Rezidor Hotels Group.
Iako je pre desetak godina situacija bila znatno lošija, danas je na tržištu Srbije prisutno nekoliko hotelskih lanaca. Tu su InterContinental (Crowne Plaza, Holiday Inn hoteli u Beogradu), Best Western (hotel M i Šumadija u Beogradu, My Place u Nišu, Prezident u Novom Sadu i hotel Gloria u Subotici), Rezidor Hotels Group (Radisson Blu Old Mill, Beograd), Starwood Hotels (hotel Metropol Palace), Hyatt Hotels (Hyatt Regency u Beogradu), kao i Falkensteiner Michaeler Tourism Group (hotel u Beogradu i na Staroj planini).
Čak je i na domaćem tržištu uspostavljen hotelski lanac. Čine ga hoteli koji pripadaju MK grupi kao što su: Grand hotel, Family hotel Angella i Konaci na Kopaoniku, kao i hotel 88 Rooms u Beogradu.
